Апостолско прејемство

Шта је апостолско прејемство

Апостолско прејемство је непрекинути низ епископа, од којих је сваки хиротонисан полагањем руку оних пре њега, који сеже до апостола које је Христос послао. Рана Црква указивала је на њега као на сведочанство да њена служба потиче од самих апостола: свети Климент Римски писао је о њему око 96. године н. е., а свети Иринеј Лионски је око 180. године н. е. изложио прејемство римских епископа од апостола до свог времена.

Хришћани се не слажу око његовог значаја. Многе деноминације сматрају да апостолско прејемство нема никаквог значаја и да се верност Цркве састоји у чувању апостолског учења, а не у било каквом низу епископа. Други га сматрају неопходним за истинско свештенство и истинске свете тајне, међу њима Римокатоличка црква, православне цркве, древне источне (оријенталне православне) цркве и Црква Истока, док га англиканске и неке лутеранске цркве брижљиво чувају. И унутар многих деноминација мишљења су подељена о томе колико је важно да епископ води порекло од неког Христовог апостола.

Дванаесторица и Седамдесеторица

Неки у хришћанској вери праве разлику између првобитне Дванаесторице апостола и Седамдесеторице, које Господ „изабра“ и „посла … по два и два пред лицем својим“ (Лк. 10:1). И једнима и другима сам Христос је дао налог да проповедају Царство Божије, да исцељују и да носе Његову власт: „Ко вас слуша мене слуша“ (Лк. 10:16).

Епископ Бајерс је мишљења да су Седамдесеторица лично познавала Христа и да су од Њега лично добила налог; Господ их је довољно добро познавао да би их послао да врше Његово дело. Зато он сматра да апостолско прејемство обухвата Седамдесеторицу исто као и првобитну Дванаесторицу. Светог Павла, позваног после Васкрсења за апостола народа, Дванаесторица су примила као правог апостола, и они му „дадоше деснице“ (Гал. 2:9).

Линије прејемства на овим страницама

Епископ Бајерс овде износи своје линије апостолског прејемства ради јавног увида и на добробит хришћанских верника. Свака страница прати по једну линију од њеног апостола, епископ за епископом, до епископа Бајерса. У већини случајева свака линија, све до апостола, следи управо оне спискове епископа које воде цркве наведене на њеној страници – исте спискове по којима те цркве изводе своје апостолско прејемство – а свеци наведени у свакој линији јесу они које те цркве поштују.

Грамате о рукоположењу и епископској хиротонији самог епископа Бајерса, заједно с фотографијама са његове хиротоније, приказане су на страници О епископу.

Какав год став неко имао о Седамдесеторици, епископ Бајерс има пуноважно апостолско прејемство од четворице из првобитне Дванаесторице – светог Петра, светог Андреја, светог Јована и светог Томе – као и од светог Павла, апостола народа. Узгред се може напоменути да, према стању из 2026. године, садашњи епископ римски по својој главној линији хиротоније изводи своје апостолско прејемство само од светог Петра; а садашњи патријарх московски и целе Русије по својој главној линији хиротоније такође изводи своје апостолско прејемство само од светог Петра, преко антиохијске катедре. Садашњи архиепископ кентерберијски по својој главној линији хиротоније изводи своје апостолско прејемство од једног јединог апостола, преко кентерберијске катедре; садашњи сиријски православни патријарх антиохијски по својој главној линији хиротоније – само од светог Петра, преко антиохијске катедре; и садашњи католикос-патријарх Асирске цркве Истока, према списку те цркве – од светог Томе, преко катедре Селевкије-Ктесифона.

Што се тиче Седамдесеторице, епископ Бајерс има апостолско прејемство од петорице које цркве поштују као апостоле од Седамдесеторице: светог Тадеја (Адаја), апостола Едесе; светог Лина, првог епископа Рима после светог Петра; светог Еводија, првог епископа Антиохије после светог Петра; светог Стахија, првог епископа Византије; и светог Трофима, првог епископа Арла.

Извори и провера

Ове линије примљене су у књизи апостолских родослова која је уручена епископу Бајерсу приликом његове епископске хиротоније 2013. године. Оне нису просто преписане. Свака карика испитана је и проверена сопственим истраживањем епископа Бајерса, према списковима епископа које воде цркве наведене на свакој страници и према стандардним историјским записима о епископском прејемству, међу којима су записи Свете столице о римском прејемству, спискови Васељенске патријаршије у Цариграду и антиохијских патријаршија, записи Руске православне, Старокатоличке, Сиријске православне и Асирске цркве, као и дело Registrum Sacrum Anglicanum Вилијама Стабса, регистар хиротонија енглеских епископа.

Тамо где се ти записи разликују од књиге, држало се записа и линије су исправљене. Линије наведене у књизи које се нису могле проверити на основу записа изостављене су. Сваког епископа наведеног на овим страницама читалац може проверити у записима његове сопствене Цркве.

Апостолске линије укратко

Епископ Бајерс има апостолско прејемство од десет апостола – четворице од првобитне Дванаесторице, светог Павла и петорице од Седамдесеторице – преко једанаест засебних путева, од којих је сваки изложен на посебној страници испод. Бројеви показују његово место у свакој линији.

По истом мерилу, главној линији хиротоније, поглавари древних Цркава имају сваки по једну једину линију до једног апостола. Епископ Бајерс има заједничку линију са сваким од њих, као што бележи оквир на страници сваког апостола.

Број линија ништа не додаје благодати светог чина, јер је довољна и једна једина ваљана линија; овде су изложене као запис, за оне који желе да их испитају. Апостолско прејемство није такмичење, и епископ који има много линија нема већи ауторитет ни већу легитимност од онога који има једну једину линију, исправну и проверљиву. Ништа на овим страницама не треба схватити као захтев за првенством над било којим епископом, а најмање над онима који су овде наведени и који су цео свој живот посветили служењу Цркви. Линије су документоване да би верни хришћани, и свако ко жели да испита свештене чинове епископа Бајерса, могли да нађу чињенице на једном месту, и да би пажња почивала тамо где јој је место, на Речи Божјој и Јеванђељу Исуса Христа.

Свети и мученици

На страници сваког апостола они у линији који су живот положили за веру означени су као мученици, а они који су канонизовани или на други начин уздигнути на част олтара означени су према свом положају као свети или блажени, било у православном предању, било у западном предању, било у оба. Цркве се разликују по томе које светитеље признају и шта захтевају пре него што се неко почаствује као светитељ; ознаке на свакој страници показују која црква кога поштује. Оне се односе искључиво на светост живота и немају никаквог утицаја на ваљаност било које хиротоније.